Alkoholisanost i podeljena odgovornost – naknada štete u saobraćaju

Ukoliko ste bili učesnik saobraćajne nezgode koju niste skrivili, a bili ste pod uticajem alkohola, i dalje vam pripada naknada štete, materijalne i nematerijalne. Ipak, pod određenim uslovima i u određenim okolnostima, može dođi do primene pravila o podeljenoj odgovornosti, u kom slučaju Vam se u srazmeri doprinosu nezgodi dosuđuje srazmerna naknada štete. Takođe, ako ste skrivili saobraćajnu nezgodu, može postojati doprinos drugog učesnika u saobraćajnoj nezgodi, i tada niste obavezni naknaditi celokupnu štetu.

Podeljena odgovornost u zakonu i praksi povodom naknade štete

 

Pravila o podeljenoj odgovornosti predviđena su Zakonom o obligacionim odnosima iz 1978. godine, u članu 192:

Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.
Kad je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja.

Ova pravila važe za odmeravanje i dosuđivanje kako materijalne štete ( šteta na vozilu i stvarima, troškovi lečenja, itd), tako i nematerijalne štete ( strah, bolovi, umanjenje životne akitvnosti, itd), obzirom da je u članu 205 istog Zakona predviđeno:

Odredbe o podeljenoj odgovornosti i sniženju naknade koje važe za materijalnu štetu shodno se primenjuju i na nematerijalnu štetu.

Pravila o podeljenoj odgovornosti mogu se primeniti u sledećim slučajevima:

  • vožnja u alkoholisanom stanju
  • nevezivanje pojasa
  • neprilagođena brzina
  • sudar vozila u pokretu i zaustavljenog odnosno parkiranog vozila
  • podeljena odgovrnost vozača motornog vozila i pešaka

Ovo su samo neki od karakterističnih slučajeva podljene odgovornosti u sudskoj praksi povodom naknade štete u saobraćaju.

Po pravilima obligacionog prava, ako šteta nije nastala isključivo krivicom štetnika, već je i oštećeni doprineo njenom nastajanju, oštećeni nema pravo da zahteva naknadu celokupne štete, i nema pravo na naknadu onog dela štete za koji je sam odgovoran. Ako nije moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove krivice, štetu, po principu podeljene odgovornosti, podjednako snose i jedan i drugi.

Na primer, neprilagođena brzina motornog vozila i neobazrivo kretanje pešaka na kolovozu predstavljaju propuste oba učesnika u saobraćaju, zbog čega pri odlučivanju o naknadi nastale štete ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. Bez obzira na postojanje utvrđene krivične odgovornosti vozača motornog vozila, sud je dužan da u parnici utvrđuje i ponašanje pešaka kao učesnika u saobraćaju, te ukoliko utvrdi da postoje i njegovi propusti koji su doprineli nastanku saobraćajne nezgode, primeniće pravilo građanskog prava o srazmernom smanjenju naknade štete zbog podeljene odgovornosti, pa je u tom slučaju štetnik dužan da naknadi samo deo štete, srazmeran svom doprinosu u njenom nastanku.

Alkoholisanost i doprinos nastanku štete

 

Upravljanje vozilom pod uticajem alkohola može biti od značaja pri utvrđivanju i dosuđivanju naknade štete na nekoliko načina.

U slučaju da lice koje alkoholisano upravlja vozilom nije skrivilo saobraćajnu nezgodu, alkoholisnost može biti od uticaja na visinu naknade štete, tj. može biti osnov za utvrđenje doprinosa nastanku štete. U tim situacijama, lice koje je izazvalo udes ima obavezu da istakne prigovor podeljene odgovornosti i da dokaže uzročno posledičnu vezu između alkoholisanosti drugog lice i nastanka događaja. Ova činjenica se uglavnom dokazuje posredstvom saobraćajno-tehničkog veštačenja.

U sudskoj praksi je česta situacija kada saputnik alkoholisanog vozača pretrpi povrede u saobraćajnoj nezgodi. Kada putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju, u slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog vozača postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog lica, jer je oštećeni prihvatanjem vožnje svesno preuzeo rizik od mogućeg nastanka štetnih posledica.

O visini doprinosa odlučuje sud i određuje je u procentualnom iznosu, u zavisnosti od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

 

 

 

IMATE PITANJA NA OVU TEMU? KONTAKTIRAJTE NAS!

Podelite tekst

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on reddit

Pročitajte:

Garantni fond

Naknada štete od nepoznatog ili neosiguranog vozila

Naknadu štete koju prouzrokuje neosigurano ili nepoznato vozilo oštećena lica mogu ostvariti iz sredstava Garantnog fonda osnovanog pri Udruženju osiguravača Srbije. Takođe, Garatni fond pokriva i odštete koje su dužna društva za osiguranje nad kojima je pokrenut stečajni postupak. Detaljnije o načinu i visini odštete možete pročitajte u tekstu koji sledi.

PROČITAJTE CEO TEKST »

Naknada štete iz saobraćajne nezgode

Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najamanje jedno lice povređeno ili je nastala materijalna šteta. Ukoliko se nađemo u saobraćajnoj nezgodi, veoma je važno da u trenutku postupimo smireno, ispravno i u skladu sa zakonom.

PROČITAJTE CEO TEKST »
advokat novi sad krivično delo pravo krivičar

Prava oštećenog krivičnim delom – kako do naknade štete?

Kada ste oštećeni krivičnim delom, imate pravo da zahtevate od učinioca da vam se naknadi pričinjena šteta, a koja se može javiti u vidu fizičkog bola (povrede), psihičkih patnji zbog smrti ili invaliditeta bliskog lica, uništenja ili oštećenja imovine, umanjenje imovine ili sprečavanje njenog uvećanja i straha. U krivičnom postupku na raspolaganju vam je „imovinskopravni zahtev“ a kojim zahtevate od suda da obaveže učinioca krivičnog dela da vam štetu naknadi.

PROČITAJTE CEO TEKST »