Alkoholisanost i podeljena odgovornost – naknada štete u saobraćaju

Ukoliko ste bili učesnik saobraćajne nezgode koju niste skrivili, a bili ste pod uticajem alkohola, i dalje vam pripada naknada štete, materijalne i nematerijalne. Ipak, pod određenim uslovima i u određenim okolnostima, može dođi do primene pravila o podeljenoj odgovornosti, u kom slučaju Vam se u srazmeri doprinosu nezgodi dosuđuje srazmerna naknada štete. Takođe, ako ste skrivili saobraćajnu nezgodu, može postojati doprinos drugog učesnika u saobraćajnoj nezgodi, i tada niste obavezni naknaditi celokupnu štetu.

Podeljena odgovornost u zakonu i praksi povodom naknade štete

 

Pravila o podeljenoj odgovornosti predviđena su Zakonom o obligacionim odnosima iz 1978. godine, u članu 192:

Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.
Kad je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja.

Ova pravila važe za odmeravanje i dosuđivanje kako materijalne štete ( šteta na vozilu i stvarima, troškovi lečenja, itd), tako i nematerijalne štete ( strah, bolovi, umanjenje životne akitvnosti, itd), obzirom da je u članu 205 istog Zakona predviđeno:

Odredbe o podeljenoj odgovornosti i sniženju naknade koje važe za materijalnu štetu shodno se primenjuju i na nematerijalnu štetu.

Pravila o podeljenoj odgovornosti mogu se primeniti u sledećim slučajevima:

  • vožnja u alkoholisanom stanju
  • nevezivanje pojasa
  • neprilagođena brzina
  • sudar vozila u pokretu i zaustavljenog odnosno parkiranog vozila
  • podeljena odgovrnost vozača motornog vozila i pešaka

Ovo su samo neki od karakterističnih slučajeva podljene odgovornosti u sudskoj praksi povodom naknade štete u saobraćaju.

Po pravilima obligacionog prava, ako šteta nije nastala isključivo krivicom štetnika, već je i oštećeni doprineo njenom nastajanju, oštećeni nema pravo da zahteva naknadu celokupne štete, i nema pravo na naknadu onog dela štete za koji je sam odgovoran. Ako nije moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove krivice, štetu, po principu podeljene odgovornosti, podjednako snose i jedan i drugi.

Na primer, neprilagođena brzina motornog vozila i neobazrivo kretanje pešaka na kolovozu predstavljaju propuste oba učesnika u saobraćaju, zbog čega pri odlučivanju o naknadi nastale štete ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. Bez obzira na postojanje utvrđene krivične odgovornosti vozača motornog vozila, sud je dužan da u parnici utvrđuje i ponašanje pešaka kao učesnika u saobraćaju, te ukoliko utvrdi da postoje i njegovi propusti koji su doprineli nastanku saobraćajne nezgode, primeniće pravilo građanskog prava o srazmernom smanjenju naknade štete zbog podeljene odgovornosti, pa je u tom slučaju štetnik dužan da naknadi samo deo štete, srazmeran svom doprinosu u njenom nastanku.

Alkoholisanost i doprinos nastanku štete

 

Upravljanje vozilom pod uticajem alkohola može biti od značaja pri utvrđivanju i dosuđivanju naknade štete na nekoliko načina.

U slučaju da lice koje alkoholisano upravlja vozilom nije skrivilo saobraćajnu nezgodu, alkoholisnost može biti od uticaja na visinu naknade štete, tj. može biti osnov za utvrđenje doprinosa nastanku štete. U tim situacijama, lice koje je izazvalo udes ima obavezu da istakne prigovor podeljene odgovornosti i da dokaže uzročno posledičnu vezu između alkoholisanosti drugog lice i nastanka događaja. Ova činjenica se uglavnom dokazuje posredstvom saobraćajno-tehničkog veštačenja.

U sudskoj praksi je česta situacija kada saputnik alkoholisanog vozača pretrpi povrede u saobraćajnoj nezgodi. Kada putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju, u slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog vozača postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog lica, jer je oštećeni prihvatanjem vožnje svesno preuzeo rizik od mogućeg nastanka štetnih posledica.

O visini doprinosa odlučuje sud i određuje je u procentualnom iznosu, u zavisnosti od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

 

 

 

IMATE PITANJA NA OVU TEMU? KONTAKTIRAJTE NAS!

Podelite tekst

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on reddit

Pročitajte:

Da li je zakonita naplata parkiranja na neuređenim parkiralištima u Novom Sadu?

Stanovnici i posetioci Novog Sada se već par godina redovno susreću sa neprijatnom situacijom – nakon zaustavljanja vozila na neuređenom i neobeleženom prostoru, ispod brisača ih redovno dočekuje “doplatna karta” ili prostije rečeno, kazna zbog neplaćanja parkinga. Neretko, ukoliko se vozači ogluše o nalog za plaćanje, sledi im još veća neprijatnost – rešenje o izvršenju doneto od strane javnog izvršitelja, kojim im se pored plaćanja kazne za parkiranje na neuređenom prostoru, nameće i snošenje troškova izvršenja. Da li je ovakva praksa JKP “Parking servisa” u Novom Sadu zakonita?

PROČITAJTE CEO TEKST »

Legitimisanje lica od strane policije – koja su prava građana?

Prava lica pred organima policije predmet su i tema mnogih rasprava, a često bivaju kršena od strane ovlašćenih službenih lica policije. Sa druge strane, ovlašćenja policijskih službenika često su široko određena, i još šire tumačena – kako od strane samih službenika, tako i od strane tužilaštva i sudova. Kako bi bili pravilno upoznati sa svojim pravima i obavezama, i kako bi se u skladu njima se ponašali, bitno je okvirno poznavati zakone i konkretne ustavne i zakonske odredbe kojima su garantovana prava građana i građanki pred organima policije, kao i one kojima su ta prava ograničena. Takođe, vrlo je bitno biti upoznat sa mehanizmom kojim se možete zaštiti od nezakonitog postupanja policije.

PROČITAJTE CEO TEKST »

Parnični postupak i stranka

Nerazrešeni spor i učešće u sudskom postupku gotovo uvek izaziva nelagodu i strepnju, pa i strah, čak i kada smo uvereni da smo u pravu. U parničnom postupku moramo dokazati da smo u pravu, a naš uspeh zavisi od više činilaca.

PROČITAJTE CEO TEKST »