Legitimisanje lica od strane policije – koja su prava građana?

Prava lica pred organima policije predmet su i tema mnogih rasprava, a često bivaju kršena od strane ovlašćenih službenih lica policije. Sa druge strane, ovlašćenja policijskih službenika često su široko određena, i još šire tumačena - kako od strane samih službenika, tako i od strane tužilaštva i sudova. Kako bi bili pravilno upoznati sa svojim pravima i obavezama, i kako bi se u skladu njima se ponašali, bitno je okvirno poznavati zakone i konkretne ustavne i zakonske odredbe kojima su garantovana prava građana i građanki pred organima policije, kao i one kojima su ta prava ograničena. Takođe, vrlo je bitno biti upoznat sa mehanizmom kojim se možete zaštiti od nezakonitog postupanja policije.

Kako nas od postupanja policije štiti Ustav Republike Srbije?

 

Ustav Republike Srbije ( “Sl. glasnik RS” br. 98/2006 – u tekstu daljem tekstu “Ustav” ) kao najviši pravni akt u Republici Srbiji u svom drugom delu ( “Ljudska i manjinska prava i slobode” ) garantuje i jemči ljudska prava, pa propisuje da se ljudska prava neposredno primenjuju, i da ustavno jemstvo ljudskih prava služi očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.

Ustav dalje u opštim odredbama o ljudskim pravima predviđa da zajemčena ljudska i manjinska prava mogu biti ograničena samo izuzetno, ukoliko ograničenja predviđa Ustav, u obimu i pod uslovima propisanim Ustavom, bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava.

Zabranjena je diskriminacija i predviđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavom je kao prvo u nizu jednako važnih ljudskih prava ( član 23 ) zaštićeno ljudsko dostojanstvo, pa je predviđeno da su svi dužni da ga poštuju i štite. Takođe, fizički i psihički integritet je proglašen nepovredivim, i niko ne sme biti izložen nečovečnom i ponižavajućem postupanju. Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Za samo pitanje legitimisanja lica od strane policijskih službenika, vrlo je važna i garancija zaštite podataka o ličnosti, i ustavno ograničenje prikupljanja, držanja, obrade i korišćenja podataka o ličnosti samo i isključivo u skladu sa zakonom. Zabranjena je i upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe. Ovo je predviđeno u članu 42 Ustava.

Opšti uslovi za primenu policijskih ovlašćenja

 

Svako postupanje i ponašanje policijskih službenika, kao i primena svakog ovlašćenja strogo je regulisana zakonom i podzakonskim aktima. Konkretno, policijski službenici primenjuju Zakon o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018 u daljem tekstu Zakon ), Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019) i Pravilnik o policijskim ovlašćenjima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2019). U svom poslu policijski službenici primenjuju odredbe mnogih zakona, ali su ovim aktima određeni opšti uslovi i pravila postupanja.

Zakonom o policiji uređeni su unutrašnji poslovi, organizacija i nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova, policijski poslovi, organizacija i nadležnost Policije, kao i druga pitanja od značaja za rad Policije i Ministarstva. Takođe, uređen je obim i uslovi za primenu policijskih ovlašćenja. Pravilnikom o policijskim ovlašćenjima bliže je određena tehnika primene ovih ovlašćenja.

Pre primene policijskog ovlašćenja policijski službenik dužan je da se uveri da su ispunjeni svi zakonski uslovi za primenu ovlašćenja i odgovoran je za tu procenu. Prilikom primene policijskih ovlašćenja policijski službenik postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisom i poštuje standarde postavljene međunarodnim pravnim aktima.

Lice prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje ima pravo da bude upoznato sa razlozima za to, da ukaže na okolnosti koje smatra bitnim s tim u vezi, da bude upoznato sa identitetom policijskog službenika, koji se predstavlja i legitimiše, i da traži prisustvo lica koje uživa njegovo poverenje.

Policijski službenik se, pre početka primene policijskog ovlašćenja, predstavlja pokazivanjem službene značke i službene legitimacije, a policijski službenik u uniformi samo na zahtev lica prema kome primenjuje ovlašćenje. Policijski službenik u primeni policijskih ovlašćenja postupa nepristrasno, pružajući svakome jednaku zakonsku zaštitu i postupajući bez diskriminacije lica po bilo kojem osnovu. U primeni policijskih ovlašćenja policijski službenik postupa humano i poštuje dostojanstvo, ugled i čast svakog lica i druga ljudska i manjinska prava i slobode građana.

Uslovi za primenu ovlašćenja provere identiteta ( legitimisanja ) lica

 

Legitimisanje lica (provera identiteta) je kao policijsko ovlašćenje predviđeno u članu 64 stav 2 tačka 2 Zakona o policiji, a uslovi za primenu ovog ovlašćenja su predviđeni u članu 75 Zakona. Članom 76 je predviđen način provere identiteta lica, a detaljnije članovima 8 do 12 Pravilnika o policijskim ovlašćenjima.

Dakle, postoje taksativno nabrojani slučajevi u kojima je službeno lice ovlašćeno da od lica zahteva uvid u ličnu kartu ( iznenadićete se da “rutinska kontrola” nije jedan od tih slučajeva).

Član 75, Zakon o policiji

Provera identiteta lica primeniće se prema licu:

1) koje treba uhapsiti, dovesti, zadržati ili uputiti nadležnom državnom organu;

2) od kojeg preti opasnost koja zahteva policijsko postupanje;

3) nad kojim se obavlja pregled ili pretresanje ili se preduzimaju druge zakonom propisane mere i radnje;

4) koje se zatekne u tuđem stanu, objektu i drugim prostorijama ili u prevoznom sredstvu koje se pregleda i pretresa, ako je provera identiteta potrebna;

5) koje neovlašćeno prikuplja podatke o licu, objektu ili prostoru koje se bezbednosno štiti;

6) koje se zatekne na prostoru ili u objektu u kojem je privremeno ograničena sloboda kretanja, ako je provera identiteta potrebna;

7) koje prijavljuje izvršenje krivičnog dela ili prekršaja ili učinioce tih dela, odnosno pruža obaveštenja od interesa za rad policije;

8) koje svojim ponašanjem izaziva sumnju da je učinilac krivičnog dela ili prekršaja ili da ga namerava učiniti ili po svom fizičkom izgledu liči na lice za kojim se traga;

9) koje se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela ili prekršaja;

10) koje se nalazi na mestu na kojem je iz bezbednosnih razloga neophodno utvrditi identitet svih lica ili pretežnog broja lica;

11) za koje postoji opravdani zahtev službenih lica organa državne uprave, pravnih ili fizičkih lica;

Policijski službenik dužan je da upozna lice sa razlogom provere njegovog identiteta! Provera identiteta lica vrši se uvidom u ličnu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom ili elektronski, kada je lična karta nosilac i stvarnog i elektronskog identiteta. Izuzetno, provera identiteta može biti izvršena na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren. Policijski službenik će u toku provere identiteta lica izvršiti proveru da li je od strane nadležnih organa naloženo preduzimanje drugih policijskih ovlašćenja, mera ili radnji prema licu. Ova provera se vrši pretragom kroz evidencije koje o licima u skladu sa zakonom vodi Ministarstvo.

Van ovih slučajeva i na drugačiji način, provera identiteta lica je zabranjena, i policijski službenik je disciplinski i materijalno odgovoran za svoju procenu, kao i za kršenje prava lica.

Pritužba na rad policije

 

Ukoliko smatratre da je ovlašćeno službeno lice policije postupalo protivzakoniuto, te da su time povređena Vaša ustavna i zakonska prava, možete podneti pritužbu na rad policije, bilo kojoj organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova ( dužni su da je proslede gde treba ) pismeno ili usmeno na zapisnik, u roku od 30 dana od dana učinjene povrede zakona.

Po Vašoj pritužbi, biće sproveden pritužbeni postupak, pa ćete biti pozvani na sastanak sa rukovodiocem, gde će Vam biti predočene činjenice i predstavljene mere koje će biti primenjene prema službeniku na čiji rad ste podneli pritužbu.

Ukoliko ste nezadovoljni ishodom ovog posutpka, Vaša pritužba će biti ustupljena Komisiji za rešavanje prizužbi kao drugostepenom organu.

Ukoliko ste pritužbu podneli nakon proteka roka od 30 dana, sprovodi se skraćeni Pritužbeni postupak, u kojem Vas rukovodilac organa u roku od 60 dana obaveštava o ishodu provera, dok Vas ne poziva na sastanak.

IMATE PITANJA NA OVU TEMU? KONTAKTIRAJTE NAS!

Podelite tekst

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on reddit

Pročitajte:

Garantni fond

Naknada štete od nepoznatog ili neosiguranog vozila

Naknadu štete koju prouzrokuje neosigurano ili nepoznato vozilo oštećena lica mogu ostvariti iz sredstava Garantnog fonda osnovanog pri Udruženju osiguravača Srbije. Takođe, Garatni fond pokriva i odštete koje su dužna društva za osiguranje nad kojima je pokrenut stečajni postupak. Detaljnije o načinu i visini odštete možete pročitajte u tekstu koji sledi.

PROČITAJTE CEO TEKST »

Naknada štete iz saobraćajne nezgode

Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najamanje jedno lice povređeno ili je nastala materijalna šteta. Ukoliko se nađemo u saobraćajnoj nezgodi, veoma je važno da u trenutku postupimo smireno, ispravno i u skladu sa zakonom.

PROČITAJTE CEO TEKST »
advokat novi sad krivično delo pravo krivičar

Prava oštećenog krivičnim delom – kako do naknade štete?

Kada ste oštećeni krivičnim delom, imate pravo da zahtevate od učinioca da vam se naknadi pričinjena šteta, a koja se može javiti u vidu fizičkog bola (povrede), psihičkih patnji zbog smrti ili invaliditeta bliskog lica, uništenja ili oštećenja imovine, umanjenje imovine ili sprečavanje njenog uvećanja i straha. U krivičnom postupku na raspolaganju vam je „imovinskopravni zahtev“ a kojim zahtevate od suda da obaveže učinioca krivičnog dela da vam štetu naknadi.

PROČITAJTE CEO TEKST »