Prava oštećenog krivičnim delom – kako do naknade štete?

Kada ste oštećeni krivičnim delom, imate pravo da zahtevate od učinioca da vam se naknadi pričinjena šteta, a koja se može javiti u vidu fizičkog bola (povrede), psihičkih patnji zbog smrti ili invaliditeta bliskog lica, uništenja ili oštećenja imovine, umanjenje imovine ili sprečavanje njenog uvećanja i straha. U krivičnom postupku na raspolaganju vam je "imovinskopravni zahtev" a kojim zahtevate od suda da obaveže učinioca krivičnog dela da vam štetu naknadi.

Ko su „oštećena“ lica i koja su njihova prava?

 

Radi boljeg razumevanja prava koje lice oštećeno krivičnim delom, potrebno je razjasniti i razgraničiti određene pojmove, kao i uloge koje žrtva krivičnog dela u sudskom postupku može da ima. Ove pojmove predviđa Zakonik o krivičnom posupku Republike Srbije ( ZKP). Ovaj zakon definiše „oštećenog“ kao lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo. 

Ako ste oštećeni krivičnim delom imate pravo da zahtevate da vam se šteta nastala izvršenjem krivičnog dela nadoknadi u krivičnom postupku, a ideja je da kao oštećeni do pravične naknade štete dođete brže i efikasnije nego da nakon okončanja krivičnog postupka naknadu štete ostvarujete u posebnom parničnom postupku.

Prema ZKP  oštećeni ima pravo da:

1) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje;

2) ukaže na činjenice i da predlaže dokaze koji su od važnosti za predmet dokazivanja;

3) angažuje punomoćnika iz reda advokata;

4) razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;

5) bude obavešten o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja;

6) podnese prigovor protiv odluke javnog tužioca da ne preduzme ili da odustane od krivičnog gonjenja;

7) bude poučen o mogućnosti da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu;

8) prisustvuje pripremnom ročištu;

9) prisustvuje glavnom pretresu i učestvuje u izvođenju dokaza;

10) podnese žalbu protiv odluke o troškovima krivičnog postupka i dosuđenom imovinskopravnom zahtevu;

11) bude obavešten o ishodu postupka i da mu se dostavi pravnosnažna presuda;

12) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom

Pre nego što se upustimo u razmatranja detalja ostvarenja naknade štete, treba da znate da kao „žrtva“ krivičnog dela uživate zaštitu koju su organi postupka i drugi državni organi dužni da vam pruže pre, u toku i nakon završetka krivičnog postupka. Čest je slučaj da je lice oštećeno krivičnim delom istovremeno i očevidac samog dela, te se poziva u svojstvu svedoka, kada posebno dolazi do izražaja obaveza suda ( organa postupka) da oštećenog i svedoka zaštiti od pretnje, uvrede i svakog drugog napada.

Naknada štete – imovinskopravni zahtev oštećenog

 

Pravo na naknadu štete ćete u krivičnom postupku ostvariti podnošenjem imovinskopravnog zahteva. Pravo na podnošenje imovinskopravnog zahteva ima: oštećeni, kao i svako lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno, odnosno kao podnosilac se može pojaviti, pored oštećenog, i lice na koje je imovinsko-pravni zahtev prenet pravnim poslom, ili u slučaju smrti, nasleđivanjem.

Odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu predstavlja posebnu vrstu postupka u okviru krivičnog postupka, a dokazi koje sud izvodi u cilju dokazivanja krivičnog dela i krivice učinioca, najčešće su i dokazi koji ukazuju na osnovanost i visinu imovinskopravnog zahteva.

Imovinskopravni zahtev mora biti precizno opredeljen. Ovo, u smislu naknade štete, podrazumeva konkretno opredeljenu štetu u pogledu visini. U slučaju materijalne štete, njena visina se dokazuje podacima o vrednosti ukradene ili oštećene stvari, kao i veštačenjem vrednosti iste. Nematerijalna šteta se dokazuje saslušanjem oštećenog, i veštačenjem putem veštaka medicinske struke ( najčešće ortoped i neuropsihijatar ).

Predmet imovinskopravnog zahteva može biti:

  1. NAKNADA ŠTETE – materijalna šteta se odnosi na finansijske ili novčane gubitke, kao što su medicinski, bolnički i pogrebni troškovi, gubitak budućih zarada i povlastica vezanih za zaposlene, neisplaćene plate, kao i troškovi za štetu nanetu imovini. Pravo na naknadu štete predstavlja najvažnije originerno pravo žrtava krivičnih dela. Nematerijalna, moralna šteta, odnosi se na svaki drugi nefinansijski ili nenovčani gubitak, npr. duševnu patnju, gubitak ugleda ili časti, bol i patnju, neugodnosti, gubitak životne radosti, gubitak društvenog života i gubitak partnera – prijatelja. Kod imovinskopravnog zahteva za naknadu štete, kao oštećeni dužni ste da vrlo precizno, uz odgovarajuće dokaze, opredelite i obrazložite vrstu i visinu štete. U toku krivičnog postupka, kao oštećeni, često ćete biti podvrgnuti određenim lekarskim pregledima i veštačenjima, radi utvrđivanja određenih činjenica koje su važne za krivični postupak. U toj situaciji, potrebno je da, ukoliko sud to ne učini, vi samostalno predložite da veštak prilikom izrade veštačenja, istovremeno uradi i procenu visine nematerijalne štete, ili se izjasni o parametrima važnim za vaš imovinskopravni zahtev. Takav dokaz može se koristiti u krivičnom postupku, ali i u eventualnom parničnom postupku, radi ocene visine nastale štete.
  2. POVRAĆAJ STVARI – pokretnih i nepokretnih stvari, uz neophodan uslov da iste budu vrlo precizno opisane, individualizovane, kako bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da su to baš vaše stvari, odnosno  stvari koje  pripadaju oštećenom i od kog su oduzete prilikom izvršenja krivičnog dela (npr. račun, fotografija, svedoci…)
  3. PONIŠTAJ PRAVNOG POSLA – koji je proistekao iz krivičnog dela, i koji je imovinskopravne prirode (npr. poništaj nekog ugovora). Odluka o poništenju pravnog posla ne dira prava trećih lica, jer oni ne učestvuju u postupku i nemaju mogućnost da zaštite svoj interes. Poništaj se može izvršiiti samo u odnosu na okrivljenog, a zahtev prema trećim licima se može postaviti samo u parnici.

Odluke suda o naknadi štete i imovinskopravnom zahtevu

 

O imovinskopravnom zahtevu oštećenog odlučuje sud koji odlučuje i o krivici okrivljenog. U zavisnosti od odluke o krivici, sud može o postavljenom imovinskopravnom zahtevu može odlučiti na tri načina:

  • sud može u celosti usvojiti imovinskopravni zahtev
  • sud može delimično usvojiti imovinskopravni zahtev, a za preostali deo uputiti oštećenog na parnicu
  • sud može oštećenog u celosti uputiti na parnicu

Sud može odrediti i privremenu meru kako bi se vaš imovinskopravni zahtev obezbedio. To znači da u toku krivičnog postupka oštećeni ili njegov punomoćnik, mora sudu postaviti Zahtev za obezbeđenje imovinskopravnog zahteva. U cilju obezbeđenja imovinskopravnog zahteva sud može okrivljenom privremeno zabraniti raspolaganje imovinom ili oduzeti određene predmete ili novčana sredstva.

U toku krivičnog postupka, sud izvodi dokaze u pogledu krivice okrivljenog, a na predlog oštećenog i u pogledu osnovanosti i visine imovinskopravnog zahteva. Kao oštećeni imate pravo da predlažete dokaze koji potkrepljuju vaš zahtev za naknadom štete.

Ne povećavajte iznos svog imovinskopravnog zahteva, na samom kraju postupka u završnoj reči, bez detaljnijeg obrazlaganja, jer bi u takvim okolnostima sud ponovo morao da ispita okrivljenog. U takvim situacijama sud bi opravdano procenio da ovo vodi odugovlačenju krivičnog postupka, te vas uputio da svoj imovinskopravni zahtev ostvarite u parničnom postupku.

Dakle, stvar je ocene suda koji vodi krivični postupak da li će odlučiti o vašem imovinskopravnom zahtevu ili će vas uputiti na parnični postupak. Zato, kada postavljate imovinskopravni zahtev, samostalno ili putem advokata, kako biste izbegli situaciju da vas sud uputi na parnični postupak, potrebno je da on od samog početka bude:

  • precizan
  • konkretan
  • potkrepljen dokazima

Ukoliko ne budete zadovoljni odlukom prvostepenog suda o vašem imovinskopravnom zahtevu, možete izjaviti žalbu protiv presude u delu odluke o imovinskopravnog zahteva.

Takođe, okrivljeni koji bude proglašen krivim dužan je da oštećenom naknadi i troškove postupka koje je ovaj imao u cilju ostvarivanja svog prava na naknadu štete. To su prevashodno troškovi angažovanja advokata, ali mogu biti i troškovi putovanja, odsustva sa posla, veštačenja itd. Ovi troškovi moraju se zahtevati do završetka glavnog pretresa.

Javni tužilac i naknada štete

 

Imovinskopravni zahtev, u određenim slučajevima, može biti podnet i javnom tužiocu.

Ukoliko pred tužilaštvom dođe do odlaganja krivičnog gonjenja okrivljenog tzv. OPORTUNITETA, kao oštećeni imate mogućnost da ostvarite svoj imovinsko-pravni zahtev na vrlo efikasan i brz način, kroz obavezu okrivljenog, koju mu izriče javni tužilac, da vam naknadi pričinjenu štetu u određenom roku. Ukoliko okrivljeni ne ispuni svoju obavezu, krivični postupak prema njemu će se nastaviti i tada imate sva prethodno navedena prava.

Ukoliko pred tužilaštvom dođe do zaključenja Sporazuma o priznanju krivičnog dela ili Sporazuma o svedočenju okrivljenog, sporazum javnog tužioca i okrivljenog o vašem imovinsko-pravnom zahtevu mora biti njegov obavezan deo, i tu je takođe potrebno da kao oštećeni, nakon poziva tužilaštva, precizno iznesete svoj imovinskopravni zahtev.

U situaciji kada ne dođe do pokretanja krivičnog postupka, i krivična prijava bude odbačena, tada javni tužilac više nije ovlašćen za odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu. Tada vam preostaje samo mogućnost pokretanja parničnog postupka.

Uloga advokata – punomoćnika oštećenog

 

Kao što je navedeno, da bi do naknade štete ili zadovoljenja svog interesa kao oštećenog krivičnim delom, preporučljivo je da imovinskopravni zahtev bude pravilno postavljen, precizan, konkretan i potkrepljen dokazima.

Ukoliko smatrate da ste oštećeni krivičnim delom KONTAKTIRAJTE NAS, a mi ćemo Vam pružiti adekvatnu pravnu pomoć, u Vaše ime učestvovati u krivičnom postupku, i pomoći Vam da svoj zahtev pravilno i u roku definišete i obrazložite.

*napomena – deo teksta preuzet sa web-stranice https://www.otvorenavratapravosudja.rs/ autora Marije Momčilović, saradnice u Apelacionom tužilaštvu u Novom Sadu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IMATE PITANJA NA OVU TEMU? KONTAKTIRAJTE NAS!

Podelite tekst

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on reddit

Pročitajte:

Garantni fond

Naknada štete od nepoznatog ili neosiguranog vozila

Naknadu štete koju prouzrokuje neosigurano ili nepoznato vozilo oštećena lica mogu ostvariti iz sredstava Garantnog fonda osnovanog pri Udruženju osiguravača Srbije. Takođe, Garatni fond pokriva i odštete koje su dužna društva za osiguranje nad kojima je pokrenut stečajni postupak. Detaljnije o načinu i visini odštete možete pročitajte u tekstu koji sledi.

PROČITAJTE CEO TEKST »

Naknada štete iz saobraćajne nezgode

Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najamanje jedno lice povređeno ili je nastala materijalna šteta. Ukoliko se nađemo u saobraćajnoj nezgodi, veoma je važno da u trenutku postupimo smireno, ispravno i u skladu sa zakonom.

PROČITAJTE CEO TEKST »

Legitimisanje lica od strane policije – koja su prava građana?

Prava lica pred organima policije predmet su i tema mnogih rasprava, a često bivaju kršena od strane ovlašćenih službenih lica policije. Sa druge strane, ovlašćenja policijskih službenika često su široko određena, i još šire tumačena – kako od strane samih službenika, tako i od strane tužilaštva i sudova. Kako bi bili pravilno upoznati sa svojim pravima i obavezama, i kako bi se u skladu njima se ponašali, bitno je okvirno poznavati zakone i konkretne ustavne i zakonske odredbe kojima su garantovana prava građana i građanki pred organima policije, kao i one kojima su ta prava ograničena. Takođe, vrlo je bitno biti upoznat sa mehanizmom kojim se možete zaštiti od nezakonitog postupanja policije.

PROČITAJTE CEO TEKST »