Prekovremeni rad i uvećana zarada – naknada štete

Često postavljeno pitanje jeste upravo - šta je prekovremeni rad, i šta preduzeti kada poslodavac nije isplatio uvećanu zaradu sa prekovremene sate? Kako dokazati prekovremene sate? Odgovore na ova pitanja pronaći ćete u ovom tekstu.

Prekovremeni rad – zakonski okvir

 

Uvećana zarada za prekovremeni rad je sada već civilizacijska tekovina ustanovljena međunarodnim konvencijama, i to konkretno Revidiranom Evropskom socijalnom poveljom poveljom ( 1996. godina ) koja uvećanu zaradu za prekovremeni rad smešta u kontekst prava na pravičnu naknadu za rad ( član 4, stav 1, tačka 2 ).

„U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na pravičnu naknadu, strane ugovornice obavezuju se da priznaju pravo radnika na povećanu stopu naknade za prekovremeni rad, uz mogućnost izuzetaka u određenim slučajevima.“

Ustav Republike Srbije, u čl. 60, st. 4, predviđa da svako ima pravo na ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor i pravičnu naknadu za rad.

Prekovremeni rad je definisan u čl. 53 Zakona o radu Republike Srbije.

„Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad).“

Dakle, da bi poslodavac zakonito zahtevao prekovremeni rad, i da bi radnik bio obavezan da radi prekovremeno, taj zahtev mora biti upućen iz nekog od tri objektivna razloga:

  • iz razloga više sile
  • zbog iznenadnog povećanja obima posla
  • u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran

Zahtev poslodavca može biti usmeni i pismeni, a stav sudske prakse je takav da poslodavac može i prećutno da odobri, tj. da toleriše prekovremeni rad svojih zaposlenih, kada se smatra dužnim i da isplati uvećanu zaradu za prekovremeni rad. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad u iznosu od najmanje 26% od osnovice.

Zahtev poslodavca za prekovremenim radom – šta ako ga nema?

 

Česti su slučajevi u praksi, da poslodavac nema pismeni zahtev za prekovremenim radom, a redovna odbrana poslodavaca pred sudovima je ta da poslodavac nije pismeno postavio zahtev za prekovremenim radom, te da je samim tim rad van radnog vremena zaposlenog samoinicijativan, i da zaposlenom stoga ne pripada uvećana zarada.

Da bi za prekovremeni rad postojala obaveza isplata uvećane zarade nije neophodno da poslodavac pismeno zahteva prekovremeni rad od zaposlenog.

Ovo pitanje je faktičko, i ceni se posebno prilikom svakog sudskog spora, a radnik koji ostvaruje svoje pravo treba da učini izvesnom neku od činjenica:

  • da prekovremeno na radu nije ostajao samoinicijativno
  • da je u prekovremenim satima obavljao radne zadatke
  • da je duže ostajanje na poslu redovan način rada kod poslodavca
  • da su duže na radu ostajale i kolege

Dokazivanje prekovremenog rada

 

Da bi zaposleni ostvario svoje pravo na isplatu uvećane zarade za prekovremeni rad pred sudom, treba da dokaže:

  • da je na radu ostajao duže od redovnog radnog vremena ( 8 sati dnevno / 40 sati nedeljno) i koliko
  • da vreme duže provedeno na radu ima karakter prekovremenog rada ( kao što je gore navedeno )
  • novčani iznos koji mu duguje poslodavac na ime neisplaćenog uvećanja zarade

U dokazivanju ovih činjenica, zaposleni se može služiti svim inače dokaznim sredstvima predviđenim Zakonom o parničnom postupku. Činjenicu da je ostajao duže na radu, zaposleni će dokazati evidencijama poslodavca, ličnim evidencijama, e-mail prepiskama, GPRS evidencijama ( u slučaju vozača ), saslušanjem kolega kao svedoka, itd. U pogledu samog broja radnih sati, u nedostatku pisane dokumentacije, kao validan dokaz se uzima jasna izjava zaposlenog kao tužioca, kao i svedoka – kolega.

Činjenica da vreme duže provedeno na radu predstavlja prekovremeni rad je pravno pitanje, ali zaposleni treba na jasan način da obrazloži koje je to radne zadatke obavljao inače, a posebno za vreme kada je duže ostajao na poslu, pa i na ovu okolnost može predložiti pisane dokaze – e-mail prepiske i slično, a može predložiti i svedoke, ili priložiti pisani trag o obavljenim poslovima.

Visina dugovanog iznosa se dokazuje putem veštačenja ekonomsko – finansijske struke.

 

IMATE PITANJA NA OVU TEMU? KONTAKTIRAJTE NAS!

Podelite tekst

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on reddit

Pročitajte:

Garantni fond

Naknada štete od nepoznatog ili neosiguranog vozila

Naknadu štete koju prouzrokuje neosigurano ili nepoznato vozilo oštećena lica mogu ostvariti iz sredstava Garantnog fonda osnovanog pri Udruženju osiguravača Srbije. Takođe, Garatni fond pokriva i odštete koje su dužna društva za osiguranje nad kojima je pokrenut stečajni postupak. Detaljnije o načinu i visini odštete možete pročitajte u tekstu koji sledi.

PROČITAJTE CEO TEKST »

Naknada štete iz saobraćajne nezgode

Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najamanje jedno lice povređeno ili je nastala materijalna šteta. Ukoliko se nađemo u saobraćajnoj nezgodi, veoma je važno da u trenutku postupimo smireno, ispravno i u skladu sa zakonom.

PROČITAJTE CEO TEKST »
advokat novi sad krivično delo pravo krivičar

Prava oštećenog krivičnim delom – kako do naknade štete?

Kada ste oštećeni krivičnim delom, imate pravo da zahtevate od učinioca da vam se naknadi pričinjena šteta, a koja se može javiti u vidu fizičkog bola (povrede), psihičkih patnji zbog smrti ili invaliditeta bliskog lica, uništenja ili oštećenja imovine, umanjenje imovine ili sprečavanje njenog uvećanja i straha. U krivičnom postupku na raspolaganju vam je „imovinskopravni zahtev“ a kojim zahtevate od suda da obaveže učinioca krivičnog dela da vam štetu naknadi.

PROČITAJTE CEO TEKST »