Prekovremeni rad i uvećana zarada – naknada štete

Često postavljeno pitanje jeste upravo - šta je prekovremeni rad, i šta preduzeti kada poslodavac nije isplatio uvećanu zaradu sa prekovremene sate? Kako dokazati prekovremene sate? Odgovore na ova pitanja pronaći ćete u ovom tekstu.

Prekovremeni rad – zakonski okvir

 

Uvećana zarada za prekovremeni rad je sada već civilizacijska tekovina ustanovljena međunarodnim konvencijama, i to konkretno Revidiranom Evropskom socijalnom poveljom poveljom ( 1996. godina ) koja uvećanu zaradu za prekovremeni rad smešta u kontekst prava na pravičnu naknadu za rad ( član 4, stav 1, tačka 2 ).

„U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na pravičnu naknadu, strane ugovornice obavezuju se da priznaju pravo radnika na povećanu stopu naknade za prekovremeni rad, uz mogućnost izuzetaka u određenim slučajevima.“

Ustav Republike Srbije, u čl. 60, st. 4, predviđa da svako ima pravo na ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor i pravičnu naknadu za rad.

Prekovremeni rad je definisan u čl. 53 Zakona o radu Republike Srbije.

„Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad).“

Dakle, da bi poslodavac zakonito zahtevao prekovremeni rad, i da bi radnik bio obavezan da radi prekovremeno, taj zahtev mora biti upućen iz nekog od tri objektivna razloga:

  • iz razloga više sile
  • zbog iznenadnog povećanja obima posla
  • u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran

Zahtev poslodavca može biti usmeni i pismeni, a stav sudske prakse je takav da poslodavac može i prećutno da odobri, tj. da toleriše prekovremeni rad svojih zaposlenih, kada se smatra dužnim i da isplati uvećanu zaradu za prekovremeni rad. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad u iznosu od najmanje 26% od osnovice.

Zahtev poslodavca za prekovremenim radom – šta ako ga nema?

 

Česti su slučajevi u praksi, da poslodavac nema pismeni zahtev za prekovremenim radom, a redovna odbrana poslodavaca pred sudovima je ta da poslodavac nije pismeno postavio zahtev za prekovremenim radom, te da je samim tim rad van radnog vremena zaposlenog samoinicijativan, i da zaposlenom stoga ne pripada uvećana zarada.

Da bi za prekovremeni rad postojala obaveza isplata uvećane zarade nije neophodno da poslodavac pismeno zahteva prekovremeni rad od zaposlenog.

Ovo pitanje je faktičko, i ceni se posebno prilikom svakog sudskog spora, a radnik koji ostvaruje svoje pravo treba da učini izvesnom neku od činjenica:

  • da prekovremeno na radu nije ostajao samoinicijativno
  • da je u prekovremenim satima obavljao radne zadatke
  • da je duže ostajanje na poslu redovan način rada kod poslodavca
  • da su duže na radu ostajale i kolege

Dokazivanje prekovremenog rada

 

Da bi zaposleni ostvario svoje pravo na isplatu uvećane zarade za prekovremeni rad pred sudom, treba da dokaže:

  • da je na radu ostajao duže od redovnog radnog vremena ( 8 sati dnevno / 40 sati nedeljno) i koliko
  • da vreme duže provedeno na radu ima karakter prekovremenog rada ( kao što je gore navedeno )
  • novčani iznos koji mu duguje poslodavac na ime neisplaćenog uvećanja zarade

U dokazivanju ovih činjenica, zaposleni se može služiti svim inače dokaznim sredstvima predviđenim Zakonom o parničnom postupku. Činjenicu da je ostajao duže na radu, zaposleni će dokazati evidencijama poslodavca, ličnim evidencijama, e-mail prepiskama, GPRS evidencijama ( u slučaju vozača ), saslušanjem kolega kao svedoka, itd. U pogledu samog broja radnih sati, u nedostatku pisane dokumentacije, kao validan dokaz se uzima jasna izjava zaposlenog kao tužioca, kao i svedoka – kolega.

Činjenica da vreme duže provedeno na radu predstavlja prekovremeni rad je pravno pitanje, ali zaposleni treba na jasan način da obrazloži koje je to radne zadatke obavljao inače, a posebno za vreme kada je duže ostajao na poslu, pa i na ovu okolnost može predložiti pisane dokaze – e-mail prepiske i slično, a može predložiti i svedoke, ili priložiti pisani trag o obavljenim poslovima.

Visina dugovanog iznosa se dokazuje putem veštačenja ekonomsko – finansijske struke.

 

IMATE PITANJA NA OVU TEMU? KONTAKTIRAJTE NAS!

Podelite tekst

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on reddit

Pročitajte:

Prevremeni otkaz probnog rada – pitanje

Zaključio sam ugovor o radu na neodređeno vreme, uz probni rad od šest meseci. Poslodavac mi je posle četiri meseca otkazao, jer navodno nisam zadovoljio njegove potrebe. Da li poslodavac ima pravo da otkaže ugovor i pre isteka ugovorenog probnog rada ili je to mogao da učini tek nakon isteka šest meseci?

PROČITAJTE CEO TEKST »

Parnični postupak i stranka

Nerazrešeni spor i učešće u sudskom postupku gotovo uvek izaziva nelagodu i strepnju, pa i strah, čak i kada smo uvereni da smo u pravu. U parničnom postupku moramo dokazati da smo u pravu, a naš uspeh zavisi od više činilaca.

PROČITAJTE CEO TEKST »