Sporazum o priznanju prekršaja – prava okrivljenog i visina kazne

Sporazum o priznanju prekršaja je predviđen Zakonom o prekršajima ( Glava XXVI - članovi 233 - 238 ) i ukoliko je pravilno primenjen, doprinosi brzini i efikasnosti prekršajnog postupka. Sporazum se zaključuje sa podnosiocem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ( policija ), a o njemu odlučuje prekršajni sud. Ukoliko ste u postupku zaključenja sporazuma, ili se protiv Vas vodi prekršajni postupak, ovo su osnovna pravila koja treba da znate.

Zaključivanje i sadržina sporazuma

 

Kada se prekršajni postupak vodi za jedan prekršaj ili za više prekršaja u sticaju, ovlašćeni podnosilac zahteva, usmeno ili pisano, može predložiti okrivljenom ili njegovom braniocu zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja odnosno okrivljeni ili njegov branilac može ovlašćenom podnosiocu zahteva predložiti zaključenje takvog sporazuma.

Sporazum o priznanju prekršaja može se zaključiti i dostaviti sudu do donošenja prvostepene presude! O ovome ovlašćena službena lica policije često daju pogrešna uputstva okrivljenima, tvrdeći da se sporazum mora sklopiti odmah i na licu mesta, a pre podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Okrivljeni i branilac mogu u svakom momentu podneti predlog za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja ( do donošenja prvostepene presude) nakon kojeg podnosilac zahteva ima obavezu da se na predlog izjasni i pristupi pregovorima o vrsti i visini kazne, odnosno drugim prekršajnim sankcijama.

Sporazum o priznanju prekršaja sadrži:

  • opis prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret
  • priznanje okrivljenog da je učinio prekršaj iz tačke 1. ovog stava
  • sporazum o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama
  • izjavu ovlašćenog podnosioca o odustajanju od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju
  • sporazum o troškovima prekršajnog postupka ili o oduzimanju imovinske koristi pribavljene prekršajem
  • izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu prihvatanja sporazuma o priznanju
    potpis stranaka i branioca

Sporazum o priznanju prekršaja se ne može sklopiti za prekršajne za koje se izdaje prekršajni nalog.

Odmeravanje kazne u sporazumu o priznanju prekršaja

 

Ovlašćena službena lica policije često tvrde da ne mogu izreći novčanu kaznu nižu od određene, a koja je često tek malo umanjena novčana kazna od najmanje propisane za konkretan prekršaj ( npr. za prekršaj za koji je propisana kazna 120.000 do 150.000 dinara nude sporazum na 100.000 dinara ) što nije tačno!

U sporazumu o priznanju ovlašćeni podnosilac zahteva i okrivljeni se mogu saglasiti o izricanju okrivljenom kazne koja ne može biti ispod zakonskog minimuma propisanog članom 39. stav 1. Zakona o prekršajima.

Ovim članom Zakona određen je opšti raspon novčanih kazni koje se mogu propisati posebnim zakonima ( kao što je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ), i on iznosi:

  • od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice
  • od 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice
  • od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika

Dakle, da rezimiramo – u postupku priznanja prekršaja uvek možete pregovarati i zahtevati novčanu kaznu manju od propisane za konkretan prekršaj, i manju od one koju policija predloži.

Ipak, treba imati u vidu da će sud doneti rešenje kojim odbija sporazum o priznanju, ako kazna, odnosno druga sankcija utvrđena u sporazumu očigedno ne odgovara težini prekršaja koji je okrivljeni priznao.

Zabrana upravljanja motornim vozilom i kazneni poeni u sporazumu o priznanju prekršaja

 

Kao što je gore navedeno – okrivljeni i podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka se sporazumevaju o vrsti i visini kazne, odnosno drugim prekršajnim sankcijama. Prekršajne sankcije su:

  • kazne
  • kazneni poeni
  • opomena
  • zaštitne mere
  • vaspitne mere

Dakle, u pregovorima se može dogovoriti koliko će trajati zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, ili da li će uopšte biti izrečena. Sa druge strane, ukoliko sud smatra neizricanje zaštitne mere ili njeno trajanje očigledno nesrazmernim težini učinjenog prekršaja, takav sporazum će odbiti.

Ipak, ovlašćena službena lica policije, često ( uvek ) navode kako se u sporazumu moraju izreći sve sankcije predviđene za određeni prekršaj. Oni ovakve navode iznose u skladu sa neformalnim uputstvom Ministarstva unutrašnjih poslova što Vas kao okrivljenog ne obavezuje.

Odlučivanje o sporazumu

 

O sporazumu o priznanju prekršaja odlučuje sud, koji sporazum može odbaciti, usvojiti ili odbiti.

Sud će presudom usvojiti sporazum o priznjanju ako na osnovu sporazuma utvrdi:

  • da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao prekršaj, odnosno prekršaje koji su predmet zahteva i da je isključena mogućnost priznanja okrivljenog u zabludi
  • da je sporazum zaključen u skladu sa odredbama člana 234. ovog zakona
  • da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da u potpunosti razume da se sporazumom odriče prava na suđenje i ulaganje žalbe protiv presude suda donete na osnovu rešenja o usvajanju sporazuma
  • da sporazumom o priznanju nisu povređena prava oštećenog

Sud o sporazumu odlučuje na ročištu na koje se poziva podnosilac zahteva za pokretanje postupka, okrivljeni i njegov branilac ako ga ima.

Sud će rešenjem odbiti sporazum kada na ročište ne dođe uredno pozvani okrivljeni a svoje odsustvo ne opravda. Presuda kojom se usvaja sporazum po sadržini mora odgovarati sporazumu. Protiv presude kojom se sporazum usvaja nije dozvoljena žalba.

Protiv rešenja kojim se sporazum odbija dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana dostavljanja žalbe.

Sud će odbaciti sporazum podnet nakon donošenja prvostepene presude rešenjem protiv kojeg žalba nije dozvoljena.

IMATE PITANJA NA OVU TEMU? KONTAKTIRAJTE NAS!

Podelite tekst

Pročitajte:

Povreda vrata usled saobraćajne nezgode

Naknada štete u saobraćaju – trzajna povreda vrata

Trzajna povreda vrata česta je posledica saobraćajnih nezgoda. Definiše se kao laka telesna povreda koja se javlja kao posledica ubrzavajuće – usporavajućeg mehanizma energije koja se prenosi na vrat, uglavnom kao posledica sudara motornih vozila. Trzajna povreda vrata leči se fizikalnom terapijom, dok se u prvim danima često koristi ortopedska kragna za vrat.

PROČITAJTE CEO TEKST »
Scroll to Top